Норвешко-српске литерарне везе-новешки писци у преводу на српски језик
Превођење са норвешког на српски језик датира од XIX века. Један од најстаријих познатих превода је одломак из Норвешког Устава, док најранији превод норвешке књижевности, ”објављен у виду књиге”, потиче из 1876. године, када је, у издању Књижаре Браће Јовановић у Панчеву објављена приповетка Бјернстерне Бјернсона под називом Рибарче (следећегодине је у Загребу издат и Бјернсонов Весео момак). Најстаријом преведеном драмом сматра се Луткин дом Хенрика Ибсена, која је под насловом Нора објављена 1891. године, најпре у часопису Отаџбина, потом у Београду као самостално издање. Популарност норвешке књижевности на овим просторима, свакако је допринела и чињеница да је 1988. године на Београдском универзитету основана Група за скандинавске језике и књижевност. Тако смо захваљујући професору Љубиши Рајићу, члану Норвешке Академије наука, и његовим сарадницима са Универзитета добили значајне преводе савремене норвешке књижевности на српски језик.
Иако је, од када је 1996. године на српски преведен Софијин свет Јустејна Гордера, захваљујући преводилачком пројекту београдске Катедре за скандинавске језике и књижевности и издавачким кућама као што су Геопоетика, Стубови културе и др., почео најновији талас интересовања за савремене норвешке писце, Кнут Хамсун је, на овим просторима, и даље најпревођенији аутор.
У Норвешкој причи је сем норвешких, заступљено и неколико српских аутора (као и бошњачко-хрватски писац Беким Сејрановић који је Љепши крај објавио за издавачку кућу Самиздат Б92) који тематизују простор Норвешке и који су, својим делом, уз већ одомаћен доживљај Норвешке као чисте и цивилизоване Европе, далеке земље викинга и тролова, утицали на рецепцију норвешке књижевности у Србији. То су Љубиша Рајић, Вида Огњеновић и, наравно, Исидора Секулић чији је путопис у великој мери обликовао слику Норвешке у српској култури.
Љиљана Малетин Војводић
- Исидора Секулић (фотографија преузета са интернета)
Љиљана Малетин Војводић испред градске библиотеке у Ослу, 2013. године.
Аутор фотографије: Драган Војводић
Аутор фотографије: Драган Војводић